Ego stanje Roditelj predstavlja zapravo kolekciju snimaka koje dete stekne (uglavnom) do pete godine; događanja su snimljena direktno, bez obrade, as is.Ovi snimci su skup svega i svačega što je dete registrovalo od roditelja, staratelja, osoba od autoriteta (učitelja, kasnije čak i vlade).
U Roditelju su sadržani svi prekori, običaji, načela, pravila.
Tu se nalaze na hiljade NE, bezbroj NEMOJ, UMUKNI, rečenice tipa "Kad prelaziš ulicu pogledaj prvo ima li vozila", "Zubi se peru tri put dnevno", ali i - "Higijena nije bitna, bitna je šminka".
S druge strane, u Roditelju se registruju i reči ljubavi i nežnosti, maženje i divljenje, podrška i pogledi zadovoljstva ponosnih roditelja.
"Prijemnik" je uključen sve vreme, i registruje SVE: i verbalnu i neverbalnu komunikaciju.
Bitno je sledeće:
Dete sve ovo registruje kao ISTINU.
Dete je fizički maleno, u životnom smislu zavisi na svaki način od tih odraslih unaokolo. Dalje, nema nikakve filtere - nema razvijeno kritičko mišljenje, nema mehanizam da odredi da li je to baš tako ili nekako drugačije.
Ovi snimci snažno utiču na život odraslog čoveka.
Sva obuzdavanja, prisiljavanja, bodrenja, podržavanja, maženja... su duboko usađena i čovek ih obično smatra ključnim za opstanak u okviru grupe, počev od porodice pa nadalje kroz život.
Druga osobina Roditelja je da snimci sadrže i protivrečnosti; roditelji često govore jedno, a rade drugo.
Za malo dete može biti opasno da uoči ovakve nedoslednosti; one ga zbunjuju i dezorijentišu, plaše ga, tako da se "reprodukovanje" ovakvih snimaka obično izbegava.
Roditelj kao Ego stanje najčešće može da se shvati kao skup snimaka transakcija između fizičkih roditelja deteta.
Ako snimak nije harmoničan, on se sklanja u stranu, ponekad i duboko "zakopava", mada postoje i brojne druge opcije.
Može da se desi da dete jednog od roditelja (obično majku) poima kao "dobrog", a drugog roditelja kao "zlog". Pošto fizički roditelji daju detetu protivrečne informacije, ovo često dovodi do slabljenja i usitnjavanja njegovog Roditelja.
Snimci Roditelja nekad mogu delovati potpuno paradoksalno; ako npr. majka utuvi ćerki: "Nikad u tuđoj kući ne stavljaj šešir na krevet, uvek na sto", dete će to da shvati zdravo za gotovo i primenjuje dosledno. No, 50 ili 60 godina kasnije može da se zapita - čemu to? Ako pita majku, čuće da je "u njeno doba" po kućama bilo vašiju, dakle - za neko davno vreme sasvim korektan i mudar savet. Ali, za današnje vreme - anahron i smešan, a dete ga je kao istinu bez pogovora primenjivalo ceo život...
Pored fizičkih roditelja postoje i drugi izvori Roditelja. Osim osoba koje dete poima kao autoritet (rođaci, starija braća i sestre, učitelji itd.), to može biti i neko iz televizijskog programa, političkog života, lekar itd.
Roditelj može biti:
KRITIČKI - onaj koji je izvor neprekidnih zabrana, sprečavanja, vike i pravila,
NEGUJUĆI - onaj koji mazi, podržava, voli i pazi dete.
Drugim rečima, ako kao odrasla osoba čujete glas koji vam u svesti kaže: Učini kraj tome jednom i zauvek, Ni za šta na svetu, Zapamti sada!, Ne smeš nikad zaboraviti da..., to je vaš Roditelj.
Kada se izriče ocena, posebno kritička, bez promišljanja i poznavanja druge osobe, "refleksno" - to je isto Roditelj. Na primer - "Ženama/muškarcima se ne sme verovati", UVEK i NIKAD su obično reči Roditelja.
Etikete tipa: glup, tikvan, glup, nevaspitan, smešan, idiot, idiotski, besmislica, nemoguć..., kao i TREBAO BI i MORAO BI DA isto tako odaju Roditelja, pod uslovom da su izgovorena automatski, nepromišljeno.
O da, Roditelj itekako upravlja nama, često i iz groba, a to se na ljudima lepo da prepoznati...
Ilustracija: http://www.cruxcatalyst.com/2012/10/19/know-thyself-understanding-ego-states/
